16.06.2014.

Intelektualna svojina nedovoljno zaštićena

Vesti

Intelektualna svojina nedovoljno zaštićena

Ekonomija zasnovana na znanju je generator razvoja društva i zato pitanje zaštite intelektualne svojine prevazilazi okvire jednog poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU i prožima čitav proces uređenja društva, ocenjeno je danas na otvaranju panela "Pristupna agenda EU - Zaštita intelektualnog kapitala" koji je organizovao Institut za javnu politiku.

Ministarka zadužena za evrointegracije Jadranka Joksimović konstatovala je da je u ovoj oblasti, osim primene zakona, što je opšti zahtev u pristupnim pregovorima, neophodno raditi na promeni svesti kako bi se postigao trostruki efekat - na ekonomiju, razvoj naučno istraživačke delatnosti i položaj potrošača. 

Država bi, prema njenim rečima, trebalo da pokaže sposobnost da ovo važno pitanje uklopi u širi kontekst javnih politika koje nam stoje na putu pregovora i u procesu uređenja društva i države kao funkcionalnog sistema u svim segmentima.
"Mi smo u fazi kada nam je ekonomija slaba i krhka, ali dok spašavate ekonomiju vi joj možete dati i razvojnu komponentu tako što ćete je zasnovati na znanju. Intelektualna svojina je motor rasta i konkurentnosti. Polje intelektualne svojine je područje dobro plaćenih poslova, a inicijativa i inovacija znači rast broja radnih mesta u privatnom sektoru", rekla je Joksimović.

Šefica pregovaračkog tima Srbije u pristupnim pregovorima sa EU Tanja Miščević je, objašnjavajući značaj poglavlja 7 pregovora sa EU, u kojem se tretiraju pitanja intelektualne svojine, rekla da je ono povezano sa mnogim drugim poglavljima koja regulišu oblasti slobode kretanja robe i radne snage i stvaranja podsticajnog privrednog okruženja. 
"Okosnica približavanja EU jeste tržište, uključivanje u veliko zajedničko tržište od pola milijarde ljudi na kojem ima mesta za sve nas, bilo da prodajete robu ili intelektualnu uslugu. Zato je pitanje prava intelektualne svojine u samoj srži pregovora u članstvu u EU", kazala je Miščević. 

Ističući da je intelektualna svojina važan segment opšteg razvoja, Miščević je kazala da u Srbiji postoji svest o značaju intelektualne svojine, ali da je ta oblast i dalje nedovoljno regulisna. 
"Mi svi znamo za intelektualna prava i da su ona zaštićena i svi znamo da se krše. Hajde onda da iskoristimo ono pred nama da i u ovoj oblasti napravimo jasan i predvidljiv sistem koji će štititi sve učesnike. EU daje jasne primere o načinu na koji se to radi i modelima kojima se to ostvaruje", rekla je Miščević, zaključivši da je jedno od ključnih merila uspeha u pregovorima sa EU uspeh u borbi protiv falsifikovanja i piraterije.

Predsednik Upravnog odbora Instituta za javnu politiku Mijat Damjanović konstatovao je da je Srbija u mnogim segmentima društvenog života, pa i ovom, u epohalnom kašnjenju koje se ne može nadoknaditi za nekoliko decenija, i da se zato, osim na legislativi, mora raditi na stvaranju etičke i moralne osnove za razvoj. 
"Kada ulazite u EU morate da kombinujete škole prava, jer se susrećemo sa novom pravnom logikom i konsekvencama primene takvog prava. Ne treba da se sastajemo cehovski i da se bavimo pitanjima krađe i prekrađe, već treba da stavimo naglasak na stvaranje kvalitetnih ljudskih resursa", rekao je Damjanović.

O evropskoj praksi i iskustvima zemalja članica EU iz regiona govorili su Vlastimir Matejić, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Maja Bogataj-Jančič, direktorka Instituta za intelektualnu svojinu Slovenije, Mitko Chatalbashev, regionalni direktor za Evropu CISAC (International Confederation of Societies of Authors and Composers), Kristina Janušauskaite, pravni ekspert IFPI (International Federation of Phonographic Industry) i Boštjan Dermol, predsednik skupštine izvođača IPF Slovenije (Zavod za ostvarivanje prava izvođača i proizvođača fonograma).

O postojećem pravnom okviru u Srbiji govorili su BrankaTotić, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije, Aleksandar Kovačević, direktor SOKOJ (Organizacija muzičkih autora Srbije), Aleksandar Cvetković, direktor PI (Prava Interpretatora) i Rodoljub Stojanović, generalni sekretar UDS (Unija diskografa Srbije).

Branka Totić podsetila je prisutne da je u Izveštaju o napretku Srbije za 2013. godinu, Evropska komisija upozorila na činjenicu da poslednje izmene Zakona o autorskom i srodnim pravima iz 2012. nisu u skladu sa zakonodavstvom EU i međunarodnim konvencijama, dok su ostali zakoni iz oblasti zaštite intelektualne svojine Zakon o patentima, Zakon o žigovima, Zakon o industrijskom dizajnu, Zakon o zaštiti topografija poluprovodnika i Zakon o oznakama geografskog porekla, u najvećoj meri usaglašeni sa propisima EU.

Zaključeno je da je neophodna izmena zakona koji regulišu zaštitu intelektualne svojine kreativne industrije, a pre svih Zakona o autorskom i srodnim pravima, kao i da se savremeno i efikasno zakonsko rešenje može doneti samo u saradnji sa predstavnicima nosilaca prava. Strukovna udruženja moraju biti uključena u proces priprema nacrta zakona i to ne samo kroz učešće u javnoj raspravi, već i kao deo radne grupe u čijem sastavu su nadležne državne institucije.

Svi oni čija su prava ugrožena, pisci, naučni radnici, umetnici i sve reprezentativne organizacije za ostvarivanje prava autora, interpretatora, proizvođača fonograma i izdavača ujedinjeni su u zahtevu za hitnom promenom zakonskog okvira i aktivnim učešćem države u borbi protiv piraterije i nepoštovanja intelektualne svojine.

Foto galeriju sa Panela možete pogledati OVDE

Izvor: Tanjug i Institut za javnu politiku