Danas je u Medija centru održana konferencija za štampu na kojoj je predstavljen treći broj časopisa “Kvartalni Medijametar – Analiza štampanih medija u Srbiji”.
Velimir Ćurgus Kazimir, urednik Kvartalnog Medijametra, izjavio je da veliko zadovoljstvo predstavlja prilika da se prezentuju rezultati trećeg broja Medijametra, koji su pokazali da je trend uočen u prethodnim tromesečjima i dalje prisutan. Ćurgus je naglasio da se može govoriti i o intenzifikaciji ovog trenda, jer je primetno uvećanje obrađenih podataka u odnosu na prethodni period. Kao ilustracija ovog trenda može poslužiti podatak da je broj tabela uvećan čak za više od tri puta u odnosu na prvi broj. Ćurgus je istakao da je dinamika medijske scene bila povišena u razmatranom tromesečju, što je i uticalo na porast broja odabranih tekstova.
Isidora Jarić, metodološkinja istraživanja, istakla je kontinuitet primene dva istraživačka metoda koji obuhvataju analizu sadržaja i diskurzivnu analizu. Jarić je navela da ukupan broj analiziranih tekstova u svih sedam medija koji su ušli u uzorak iznosi 2.172, što predstavlja značajno uvećanje u odnosu na prvi (1.360) i drugi (1.673) kvartal. Kao razlog tolikog uvećanja broja tekstova Jarić je označila veći broj dana (92), kao i pojavu više unutarpolitičkih i spoljnopolitičkih relevantnih događaja, poput “migrantske krize”, koji su zaokupili medijsku pažnju i potisnuli druge teme. Jarić je naglasila i pojavu politizacije različitih tradicionalno “nepolitičkih” tema, poput sporta i estrade.
Danica Laban, metodološkinja istraživanja, navela je da su u sedam dnevnih novina iz uzorka i dalje najzastupljeniji izveštaji, koji čine 1.382 ili 63,63% od 2.172 obrađena teksta, što je u skladu sa trendom zastupljenom u prva dva broja Medijametra. Naredna forma prema učešću je članak sa 10,59%, dok vesti obuhvataju 8,7%, komentari 8,01% i intervjui 7,78% tekstova. Ostale novinske forme u kojima su se izražavali novinari analiziranih štampanih medija su zanemarljivo zastupljene. Laban je istakla da je uprkos znatnom uvećanju uzorka struktura povoda ostala gotovo nepromenjena.
Dejan Vuk Stanković, autor diskurzivne analize, izjavio je da se u štampanim medijima (nedeljnicima i uredničkim kolumnama) može jasno uočiti postojanje različitih stavova, argumenata i zaključaka. Stanković je naveo da postoji visok nivo semantičkog i retoričkog preklapanja između stavova iznetih u nedeljnicima, uredničkim kolumnama, kao i gledištima neposrednih političkih aktera. Stanković napominje da nema političkih, ekonomskih, ali i širih društvenih tema i stanovišta koji su isključeni, kao i da je potvrđena i teza o klasifikaciji medija u smislu njihovog pozicioniranja na osi proevropski-antievropski, što je u skladu sa rezultatima prethodnih istraživanja.
Između ostalog, istraživanje u ovom broju pokazalo je da:
U skladu sa rezultatima prethodnih brojeva Medijametra, najveći broj tekstova na naslovnicama ima Aleksandar Vučić (621), sledi Tomislav Nikolić (246). Najviše tekstova o Vučiću bilo je u listu Politika (119), a najmanje tekstova u listu Blic (66). Najviše pozitivnih tekstova o Aleksandru Vučiću nalazimo u listu Alo!, a najviše negativnih u listu Danas.
Od ministara u Vladi RS u ovom kvartalu najviše negativnih tekstova je napisano o Zorani Mihajlović (17). Opozicioni lideri zastupljeni su u 528 tekstova na naslovnicama, najviše Vojislav Šešelj, Boris Tadić i Bojan Pajtić.
Od regionalnih političara u trećem kvartalu 2015. najzastupljeniji je Zoran Milanović (91), a čak 40% tekstova o njemu je u negativnom kontekstu. Od inostranih aktera najzastupljeniji su Angela Merkel (131) i Vladimir Putin (66), a od predstavnika EU Johanes Han i Federika Mogerini (po 39).
I u ovom kvartalu se može primetiti značajno prisustvo predstavnika SPC i drugih verskih zajednica na naslovnim stranama novina, najviše u Večernjim novostima i Politici.
Na osnovu istraživanja se može uočiti da je tema EU/politika Evropske unije u najvećoj meri predstavljena u negativnom kontekstu sa 77,03% negativnih tekstova.
Istraživanje je pokazalo i da su odnosi u regionu u sva tri kvartala prezentovani u negativnom kontekstu. Broj negativnih tekstova se povećao od 38,89% u prvom, preko 43,82% u drugom, pa sve do 54,41% u trećem kvartalu.
Suprotno moralnim i profesionalnim standardima, broj vrednosno obojenih tekstova je konstantan od početka godine: najveći broj negativnih tekstova u Blicu je o EU (90%), a najviše pozitivnih o migrantima (24%); u Kuriru najviše negativnih tekstova je o predsedniku Srbije (100%), a najviše pozitivnih o Vladi Srbije (33.33%); u Informeru najviše negativnih tekstova je o zaštitniku građana i politici EU (100%), a pozitivnih o migrantima (40%). U listu Alo! najviše negativnih tekstova napisano je o obeležavanju dvadesetogodišnjice akcije Oluja (89%), a pozitivnih o migrantima; u Politici najviše negativnih tekstova je o politici EU (78%), a pozitivnih o politici Grčke (14%); u Večernjim novostima najviše negativnih tekstova je o obeležavanju dvadesetogodišnjice zločina u Srebrenici (64%), a najviše pozitivnih o privredi (12%), dok je u Danasu najviše negativnih tekstova o privredi (53.5%), a najviše pozitivnih o dostizanju standarda za EU integraciju i kultura.
Na osnovu istraživanja se može zaključiti da su na unutrašnjepolitičkom planu svi nedeljnici antivladini, dok se razlikuju u spoljnopolitičkim vrednostima : 1) proevropski, kritični prema politici Vlade, posebno premijera - Vreme, NIN 2) umereno kritični, a proevropski Nedeljnik i Novi Magazin 3) radikalno evroskeptični i proruski, ali naglašeno kritični prema petokobarskim pobednicima koji su u opoziciji – Pečat.
Politički akteri, bez obzira da li je reč o vlasti ili opoziciji, prevashodno se osporavaju, naglašavaju se njihovi nedostaci, uz neizbežno smanjivanje vrednosti njihovih dostignuća i obezvređivanje političkih potencijala.
Nalik rezultatima do kojih se došlo u prethodnim kvartalima, imidž premijera u nedeljnicima predstavljen je kao ekstremno autoritaran, sklon političkim i medijskim manipulacijama, ne poštuje demokratski princip podele vlasti, urušava institucije, kontroliše sve medije. Sličan trend se može uočiti i u vezi sa imidžom opozicije u nedeljnicima, za koju se kaže da pati od nedostatka moralnog kredibiliteta, izostanka političke snage, deficita novih lidera, nepostojanja inovativnih političkih ideja.
Potvrđen je zaključak iz prvog i drugog kvartala 2015. da u štampanim medijima postoji raznovrsnost gledišta, argumenata i zaključaka. Pluralizam stavova je potvrda da postoji sloboda u javnom polju, sloboda mišljenja i izražavanja.
