Zoran Krunić: Proširenje Evropske unije

Međunarodna politika

Evropska unija je priča o uspehu. Ona promoviše mir, demokratiju i stabilnost na našem kontinentu. Da li bi iko u Francuskoj ili Pruskoj (kasnije Nemačkoj) 1870. ili 1914. mogao da zamisli da će nemački Jägerbatallion 14. jula 2013. godine slobodno marširati Šanze Lizeom i da će ih Francuzi pozdravljati? Za njih bi to bilo neverovatno, ali danas je moguće.

Jedno od glavnih pitanja Evropske unije jeste proširenje. Današnje pitanje nije ako, već ko, kako, kada…Evropska unija je osnovana od strane 6 država, danas je čini 28 država članica. Danas Evropska unija doseže površinu i do 4,5 miliona kvadratnih kilometara, sa populacijom od pola milijarde stanovnika. Značaj Evropske unije kao međunarodnog igrača znatno se povećao nakon najnovijih proširenja, kako u Evropi tako i u svetu.

Postojalo je 7 najznačajnijih talasa proširenja:

1973. Danska, Irska i Velika Britanija, 1981. Grčka, 1986. Španija i Portugalija, 1995. Austrija, Finska i Švedska, 2004. Kipar, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija, 2007. Bugarska i Rumunija, 2013. Hrvatska.

Uprkos nepostojanju javne podrške u starim državama članicama Evropske unije po pitanju proširenja i uticaja koje ono ima na proces donošenja važnih odluka, proces proširenja je i dalje u toku. U decembru 2013. godine Evropski savet jasno je istakao da je proširenje ključna politička uloga Evropske unije. Danas govorimo o Crnoj Gori, Srbiji, BiH, Albaniji, Makedoniji, Islandu, Turskoj, ali i Ukraniji, Gruziji, Moldaviji kao mogućim državama članicama Evropske unije. Evropski savet je u Solunu 19. i 20. juna 2003. godine podržao zemlje Zapadnog Balkana u njihovoj nameri da postanu deo Evropske porodice i istakao da se nada da će se to i ostvariti kada zemlje ispune određene kriterijume.

Postavljaju se dva važna pitanja:

- Da li ste spremni da postanete država članica Evropske unije?

- Da li je klub spreman da prihvati novog člana?

Koji su kriterijumi Evropske unije za prihvatanje novog člana?

U početku je postajao jedan uslov: kandidat mora biti ’’evropska država’’. 1987. godine, Maroko je aplicirao za članstvo, ali je odbijen uz obrazloženje da nije evropska država. Međutim, ovaj uslov nije bio samo geografske prirode, već je imao i kulturne, istorijske i političke elemente. Na primer većina teritorije Turske se nalazi u Aziji, ali Turska ima pravo na članstvo u Evropskoj uniji. Da li je Gruzija evropska država? Neki bi rekli da, neki bi rekli ne (kao što neki ljudi u Sloveniji misle da Slovenija nije balkanska država, dok drugi ne dele ovo mišljenje). Kako bi opravdali mišljenje da Gruzija treba da postane deo Evropske unije, novi gruzijski predsednik Giorgi Margvelašvili, potvrdio je da su NATO i Evropska unija prioriteti Gruzije, i da su Gruzijci po prirodi Evropljani. Ako ne geografski, onda barem po prirodi.

U Birkelbaškom izveštaju iz 1962. godine, navodi se da je neophodno da država ima demokratsko uređenje, kako bi postala članica evropske zajednice. Ovo je imalo neposredan uticaj na Španiju, koja je februara 1962. godine aplicirala za članstvo u Evropskoj uniji, ali je odbijena jer nije demokratska država.

U oktobru 1992. Džon Mejdžor i Žak Delor, sastali su se sa predstavnicima Vlade Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske, sa ciljem utvrđivanja liste adhezionih kriterijuma. Savet je te kriterijume nazvao Kopenhagenški kriterijumi:

- politički: stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, poštovanje ljudskih prava i zaštite manjina

- ekonomski: postojanje funkcionalne tržišne ekonomije i sposobnost suočavanja sa konkurentim pritiscima i tržišnim snagama unutar Unije

- prihvatanje pravnih tekovina acquis communautaire: sposobnost da preuzmu obaveze članstva, uključujući poštovanje ciljeva političke, ekonomske i monetarne unije

Pored toga, Evropski savet je na sastanku u Madridu, decembra 1995. godine, stavio akcenat na postojanje kapaciteta za implementaciju pravnih tekovina acquis communautaire.

U slučaju zemalja Zapadnog Balkana postoje dodatni uslovi za članstvo u Evropskoj uniji pod nazivom Proces stabilizacije i pridruživanja, čiji su osnovni ciljevi:

- politička stabilizacija zemalja i podsticanje njihove tržišne ekonomije

- promovisanje regionalne saradnje

- eventualno članstvo u Evropsku uniju

Ali videli smo da ispunjavanje tih kriterijuma nije Sveto Pismo. Odluke se ponekad donose iz političkih razloga. To je bio slučaj sa Bugarskom i Rumunijom, one nisu ispunile te navedene kriterijume, a nisu ih ispunile ni nakon što su su postale države članice Evropske unije, iako su imale dodatni rok za njihovo ispunjenje.

Uprkos izjavama da se to više neće dogoditi, koje su usledile nakon Lisabonskog sporazuma, može se desiti da će i buduće odluke o proširenju biti zasnovane na političkim okolnostima. Takođe, postoji mogućnost da će Evropska unija na neko vreme zanemariti Balkan i da će se okrenuti Ukrajini, Gruziji itd? Nedavno (27. juna 2014.) na sastanku Evropskog Saveta u Briselu, Evropska unija je sa Gruzijom i Republikom Moldavijom potpisala sporazum, a započela pregovore sa Ukrajinom u nameri da se prodube politički i ekonomski odnosi između Evropske unije i ostalih potpisnika i kako bi se ove države postepeno integrisale u unutrašnje tržište Evropske unije, najveće jedinstveno tržište na svetu.

Takođe bih želeo da vam skrenem pažnju na još jedno, po mom mišljenju veoma važno pitanje. NATO. Nikada nisam video dokument kojim se naglašava da potencijalne države članice Evropske unije prvo moraju da postanu članice NATO. To se nije dogodilo ni u slučaju Austrije, Finske i Švedske. Ali očigledno je da sve, ali sve, bivše nedemokratske države prvo postaju članice NATO i to samo nekoliko godina pre priključivanja Evropskoj uniji. Samo je vremenski rok drugačiji (postaje mnogo kraći). Portugalija se pridružila NATO 38 godina pre ulaska u Evropsku uniju, Grčka 29 godina, Češka, Poljska i Mađarska 5 godina, Španija 4 godine Rumunija i Bugarska 3 godine, Hrvatska 4 godine… Ali princip je očigledan. Čak i u slučaju tzv. velikog praska kada je Evropska unija prihvatila 10 novih članova, sve post-komunističke države, prvo su pristupile NATO, pa tek onda Evropskoj uniji. To međutim nije bio slučaj sa Maltom i Kiprom. Dakle, potrebno je da post-komunističke države prvo pristupe NATO da bi se integrisale u Evropsku uniju (sada je u upotrebi termin integracija umesto apsorpcija)? Pa, imate pregovarački proces…

Čak iako zemlja kandidat ume dobro da proceni, ona može da povuče svoju aplikaciju. Norveška je to uradila dva puta, nakon rezultata referenduma na kojima su se građani protivili pridruživanju, Švajcarska je takođe na referendumu odlučila da ne ratifikuje sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru, dok je ministar spoljnih poslova Islanda u junu 2013. godine obavestio Komisiju da novoizabrana Vlada namerava da stavi pregovore na ‘’čekanje’’.

Status kandidata ne znači automatski ulazak u Evropsku uniju. Unija je slobodna da prihvati novog člana ili da odbije zahtev. Evropska unija zadržava pravo da odluči da li zemlja kandidat ispunjava kriterijume za ulazak i da li je ona (EU) spremna da prihvati novog člana.

Ovde govorimo o sposobnosti Evropske unije da integriše nove članice. Već sam pomenuo zabrinutost zbog procesa odlučivanja, finansijske implikacije itd. Moramo imati na umu da institucionalna reforma Evropske unije još uvek nije završena. Takođe, ova zabrinutost (kako će proširenje uticati na građane Evropske unije u smislu njegove efikasnosti) se pokazala i u slučaju Danske, Irske i Velike Britanije.

Proces pristupanja je zasnovan na pretpristupnoj strategiji, koja predviđa pretpristupne instrumente za finansijsku i tehničku pomoć. Oni pomažu svojim korisnicima u političkim i ekonomskim reformama, pripremajući ih za prava i obaveze koje dolaze sa članstvom u Evropsku uniju. Bivši instrumenti kao što su PHARE, ISPA, SAPARD, CARDS programi za zemlje Zapadnog Balkana, zamenjeni su Instrumentima za pretpristupnu pomoć 2007. godine.

Implementacija programa IPA 2007-2013 je i dalje u toku. Za period od 2007. do 2013. imala je budžet od oko 11,5 milijardi eura. IPA se sastoji od sledećih pet komponenti:

Podrška tranziciji i izgradnji institucija, prekogranična saradnja, regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj.

IPA uredba za period od 2007. do 2013. istekla je 31. decembra 2013. godine, danas postoji IPA II za period od 2014. do 2020. godine, sa budžetom od 11,7 milijardi eura. Najveća novina kod IPA II je njen strateški fokus. Strateški planski dokumenti su specifični dokumenti za strateško planiranje napravljeni za period od 7 godina.

Želeo bih da iskoristim ovu priliku da se pozabavim još jednim pitanjem. Političari uvek govore “idemo u Evropu”. Ali kako? Pešice, vozom, automobilom, na konju…? I odakle? Iz Azije, Afrike…? Mi smo već u Evropi. Tako da ne možemo da idemo u Evropu. Idemo u Evropsku uniju. I to nije jednostavan problem. I mi ovim sebe stavljamo u neku vrstu podređenog položaja.

Da zaključimo: proširenje je pomoglo da prevaziđemo podelu Evrope i doprinelo je miru i stabilnosti širom kontinenta. Budimo deo ovog procesa! Hajde da gradimo naše države i naš region na isti način. Reč Balkan izvedena je iz turskog jezika: Bal što znači ‘med’, Kan što znači ‘krv’. Budimo Bal i nikada više Kan.

~~~

MA Zoran Krunić, Institut za javnu politiku Ljubljana