05.12.2014.

Evropska unija i Zapadni Balkan 2015-2020: šanse partnerstva i obostrane nedoumice

Vesti

Evropska unija i Zapadni Balkan 2015-2020: šanse partnerstva i obostrane nedoumice

Institut za javnu politiku organizovao je veliku međunarodnu konferenciju „Evropska unija i Zapadni Balkan – šanse partnerstva i obostrane nedoumice“, u sklopu obeležavanja prve godišnjice rada kancelarije Instituta u Beogradu.

Godišnjicu je svojim prisustvom i učešćem u radu konferencije uveličao predsednik Evropske komisije u dva mandata Žoze Manuel Barozo. Pored njega, na konferenciji su govorili brojni evropski i domaći političari i diplomate, funkcioneri Ujedinjenih nacija, ali i istaknuti rektori i predstavnici akademske zajednice sa vodećih univerziteta u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Barozo, koji je prethodnih 10 godina proveo na mestu šefa Evropske komisije, izrazio je na konferenciji održanoj u svečanoj Sali rektorata Univerziteta u Beogradu uverenje da je budućnost zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji i da će one postati članice evropske porodice naroda u ne tako dalekoj budućnosti.

Napomenuvši da ne može da predvidi koliko će zvaničnom Beogradu biti potrebno vremena do ulaska u EU, Barozo je ocenio da će Srbija, ukoliko želi da postigne taj cilj i ispuni sve uslove koji su važili i za druge zemlje, a tiču se pre svega ekonomskih reformi i vladavine prava, postati članica EU.

Članstvo u EU zemljama ne oduzima uticaj i moć, već ih, naprotiv, povećava, ukazao je Barozo i istovremeno naglasio da očekuje da će se proces proširenja Unije, i pored navodnog „zamora“, nastaviti, jer je to u obostranom interesu.

Dosadašnje proširenje Evropske unije bilo je, prema njegovim rečima, veliki uspeh. Statistika pokazuje da se Poljska, posle prijema u Uniju, za četiri puta više razvila od Ukrajine, koja nije članica Unije, kazao je on. Nekadašnji premijer Portugala rekao je i da je ponosan što je za vreme njegovog mandata pokrenut dijalog Beograda i Prištine i ocenio da su odnosi Beograda i Prištine danas mnogo bolji, što je veoma važno za čitav region, čiji je Srbija centralna zemlja.

Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je da Srbija zna da mora postepeno da usklađuje spoljnu politiku sa Evropskom unijom i da je potpuno jasno da je evropski put Srbije nedvosmislen.

Zamenik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zadužen za inovativno finansiranje razvoja Filip Dust Blazi ocenio je da je članstvo u EU od strateške i privredne koristi, te podvukao da je Unija projekt mira, što pokazuje danas stanje u Ukrajini. Blazi je ukazao da slike iz Ukrajine, gde mladi Ukrajinci mašu zastavama EU pokazuje da je za njih Unija simbol bolje budućnosti, mira i uspeha. Blazi je kazao i da Srbija može da reši velike probleme daleko efikasnije unutar EU, i da je jedini način da se reaguje na međunarodne probleme zajedništvo, a ne izolacija.

Blazi je ukazao da članstvo donosi i ekonomske prednosti, jer otvara vrata jednog ogromnog tržišta. Uzroci za evroskepticizam se moraju ozbiljno posmatrati, rekao je Blazi, a kao jedan od mogućih uzroka za takav stav naveo je činjenicu da je 20 miliona ljudi u EU danas bez posla, a među njima ima pet miliona mladih.

Potpredsednik evropske narodne partije i poslanik Evropskog parlamenta Mario David ocenio je da ne veruje da postoji zamor od proširenja EU, te da Srbija zbog toga ne treba da prestane da se trudi, već da nastavi reforme u društvu.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović izrazio je uverenje da će Srbija u narednih pet godina završiti tehničke pregovore u procesu evropskih integracija. Iskustva Crne Gore u dosadašnjim pregovorima Podgorice sa EU preneo je glavni pregovarač Crne Gore Aleksandar Andrija Pejović.

O ulozi akademskih institucija u evrointegracijama govorili su profesorka Radmila Vojvodić, koja je, posle ovogodišnjih izbora za rektora Univerziteta Crne Gore, postala prva žena koja se našla na njegovom čelu, prorektorka za nauku Univerziteta u Beogradu i dugogodišnja profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta Ivanka Popović, a u ime organizatora govorili su članovi Instituta za javnu politiku, profesori Univerziteta u Beogradu Mijat Damjanović, Nikola Samardžić i Stevan Lilić.

Institut je konferencijom obeležio prvu godišnjicu uspešnog rada kancelarije u Beogradu. Prethodno je Institut otvorio svoje prostorije u Podgorici, tokom ove godine otvorena je kancelarija u Ljubljani, a očekuje se da tokom sledeće godine kancelarije počnu da rade i u Sarajevu, Skoplju i Prištini. Konferencija je održana na samom početku novog peogodišnjeg mandata Evropske komisije i u sklopu proslave 25. godišnjice pada Berlinskog zida i desetogodišnjice ulaska istočnoevropskih i dve mediteranske zemlje u EU.

Institut za javnu politiku će nastaviti da podstiče javni dijalog različitih javnih, političkih i ekonomskih subjekata i grupa. Cilj Instituta je da sprovodi projekte koji su važni za politički progres, identifikuje potencijalne pretnje društvenom napretku, predvidi probleme u budućnosti i ponudi nove ideje za politike koje imaju za cilj rešavanje problema.

Foto-galeriju sa konferencije možete pogledati OVDE.