Postoji jedna rečenica u izveštajima Evropske Komisije o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU (a koju možemo očekivati i ove godine) „da Srbija treba da se usaglasi sa stavovima Evropske Unije po pitanju klimatskih promena“.
Da bi se ovo desilo, s obzirom da nam „prvi tim još ne igra u ligi EU“, svako pojedinačno sa naše klupe sa rezervnim igračima, a koji se zovu na primer „Energetika, Saobraćaj, Otpad, Poljoprivreda, Životna sredina“, moraju tako dobro da nauče „pravila lige EU“ da bi ih selektor pozvao u igru. Nije se još desilo da neko sa klupe za rezervne igrače menja pravila igre. Nema prostora da se sa klupe za rezervne igrače pregovara ili razgovara, ni sa selektorom, ni sa trenerom. Ako znaš pravila i po njima (dobro) igraš ideš u tim. Ako igraš po nekim drugim pravilima – jesi kandidat za tim, ali ćeš sedeti na klupi za rezervne igrače.
Toliko o ligi Evropske Unije.
A zašto naši igrači sede na klupi za rezerve? Možda zato što igraju trening utakmice kojima se zadovoljavaju, možda zato što igraju u nekoj ligi različitoj od EU, koja nema mnogo zahteva prema našim igračima…
Ono što je dokazivo je da je u Srbiji od 1960. godine do danas uočen značajan porast srednjih dnevnih temperatura sa prosečnim trendom 0,3 stepena Celzijusa po dekadi i da se može očekivati dalji porast. Zagrevanje je najizraženije tokom leta i jeseni i očekuje se da će prevazići 4 stepena Celzijusa do kraja ovog veka. Evidentiran je značajan opadajući trend protoka vode za sve reke u Srbiji (osim Dunava i Tise, koje izviru u nekim drugim zemljama). U pojedinim delovima zemlje očekuje se i značajno suvlja klima (manje padavina). Ovaj trend promene klime koji se već dešava, utiče i na biodiverzitet i na ljudsko zdravlje, pa se čini da već imamo negativan uticaj na zdravlje nekih virusa kojima takva klima pogoduje.
Nove „epizode“ suše 2015
Srbija je u jednom od regiona najpogođenijim izmenjenim klimatskim uslovima, što potkrepljuju i „epizode“ suše 2012. godine, poplave 2014. godine, i predviđene nove epizode suše u leto-jesen 2015. godine.
Prema Konvenciji UN o klimatskim promenama, kao međunarodnom ugovoru koji je naša zemlja i potpisala i ratifikovala, Srbija ima obaveze koje za sada nisu identične obavezama EU, s obzirom da je naša zemlje svrstana u zemlje u razvoju.
Prema ovom obavezujućem međunarodnom ugovoru smo dužni da svake dve godine podnosimo izveštaje. U procesu izrade je „Drugi izveštaj RS prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama“, kojim se utvrđuje situacija, pogođenost, mere prilagođavanja situaciji koja se očekuje (u sektorima vode, šume, poljoprivreda itd), kao i mere sprečavanja (mitigacije). Identifikovali smo 12 akcija na nacionalnom nivou neophodnih za sprečavanje klimatskih promena, i većina njih je u fazi traženja finansijske podrške za sprovođenje. Imamo 6 registrovanih projekata po „mehanizmu čistog razvoja“.
Međutim, trenutni nivo i resursi na nacionalnom nivou nisu dovoljni za efikasnu i brzu reakciju na promene klime i suzbijanje njenih uticaja i efekata. Srbija tek treba da utvrdi prve procene za mogućnosti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (što smo isto obavezni prema Konvenciji). Pored scenarija „ništa ne menjati“ predmet analize su i druga dva moguća scenarija. Naša sadašnjost je najbliža konstataciji „da skoro ništa ne menjamo“, jer se na primer uočava ne ispunjavanje do sada planiranih obaveza u energetskom sektoru i spore promene u sektoru otpada (čvrst otpad, otpadne vode). Ako nastavimo praksu „skoro ništa ne menjati“ mi bismo se po emisijama gasova sa efektom staklene bašte 2020. godine približavali stanju iz 1990. godine, dok je postavljeni cilj za zemlje EU do 2030. godine smanjenje od najmanje 40% u odnosu na 1990. godinu.
Kada se zna da je u 2013. godini sektor energetike (uključujući energetsku industriju i saobraćaj) učestvovao sa 79,4% u emisijama ovih gasova u našoj zemlji, poljoprivreda sa 10,6%, otpad sa 5,1% i industrijska proizvodnja sa 4,8%, onda postaje jasno zašto su igrači na klupi za rezerve.
Formalno gledano, sprovođenje Konvencije i integracija u EU nisu isto, pa tako gledano u ovom trenutku ne moramo možda sve da sprovodimo kao EU.
Dakle, mi nemamo problem kako ćemo se predstaviti na konferenciji zemalja članica Konvencije krajem godine u Parizu, ali imamo veliki, veliki „kao kuća“ problem što tako šaljemo Briselu jasan signal da nismo (još uvek) spremni za ligu koja se zove EU.
Ugovor o energetskoj zajednici
Čini se da je potrebno da naši igrači, još uvek na rezervnoj klupi, shvate da „igra za Pariz, još nije dovoljna za EU ligu“.
Ne treba zaboraviti, postoje i međunarodni ugovori kojima smo se obavezali da „igramo u EU ligi“, kao na primer ugovor o energetskoj zajednici. Ukoliko se promene odlažu, neizbežna transformacija na niskougljeničnu ekonomiju će biti teža.
Da li je posao lak? Nije. Potrebne su političke, strateške i finansijske odluke, koje treba da dovedu do ključnih zaokreta u energetici, saobraćaju, poljoprivredi, životnoj sredini i drugim sektorima. Mislim da smo o tome već godinama svesni, ali ne dovoljno.
Da li će biti teže ako kasnije rešavamo ovaj zadatak? Hoće. Između ostalog i zato što dok mi skoro stojimo, drugi ne stoje – kreću se, nekad i brzo.
Mi smo politički i strateški izabrali da nam je cilj da igramo u timu EU. Taj tim, upravo zato što pokazuje veću odgovornost prema građanima kroz brigu i o budućim generacijama, ima sjajnu boju za koju će biti čast igrati. A do tada? Opominjimo one na našoj klupi za rezervne igrače da ne misle da mi ne vidimo da igraju na pomoćnom terenu. Pomozimo im da shvate da igraju tek utakmicu za zagrevanje, ali su još na klupi kandidata, na klupi za rezervne igrače.
Suštinski, stručni selektor(i) i trener(i) su neophodni. Ako to ne obezbedimo, jedan pomoćni teren zamenićemo drugim (možda i dalje od glavnog terena). Ja razlikujem one koji se bave klimatskim promenama „površinski“ ili „kozmetički“ (oni koji „baš vole“ klimatske promene a da pri tome o njima mnogo ne znaju, pa još i zbunjuju i igrače i gledaoce-građane) i stručnjake. Pogrešno razumevanje problematike vodi pogrešnim odlukama (hoću da naglasim razliku izmedju ”eko-znanja” i “eko-estrade”, razliku između „znanja o klimatskim promenama“ i „klimatske-estrade“; eko-estrada kozmeticki dodaje rec ”zeleno” na neprimerene suštine, postupke, proizvodnje i procese).
Zbog svega napred rečenog, zabrinuta sam koliko nam i ovog juna znači Svetski dan životne sredine i Evropska zelena nedelja.
~~~
Članak je objavljen 30.5.2015. u listu Politika