20.04.2017.

Zašto je intelektualna svojina važna za naše pridruživanje Evropskoj uniji?

Autorski tekstovi

Zašto je intelektualna svojina važna za naše pridruživanje Evropskoj uniji?

Evropska unija je još u decembru 2015. godine u svom Izveštaju sa skrininga navela da je Srbija spremna za otvaranje poglavlja 7 – intelektualna svojina, nakon što je prethodno izvršila analizu našeg ukupnog stanja u toj oblasti. U međuvremenu, Pregovarački tim i Pregovaračka grupa za poglavlje 7 napisali su pregovaračku poziciju koju je Vlada Republike Srbije usvojila u martu ove godine i koja je nakon toga predata Sekretarijatu Saveta Evropske unije u Briselu i Stalnom predstavništvu Malte pri Evropskoj uniji. Sada ostaje da se u junu, ili eventualno u septembru ove godine, zemlje Evropske unije izjasne o našoj pregovaračkoj poziciji i da otvorimo poglavlje 7. Čvrsto verujem da ćemo ga nakon toga vrlo brzo i zatvoriti.

Intelektualna svojina obuhvata čitav niz propisa koji uređuju zaštitu čovekovog kreativnog rada – od autorskog i srodnih prava, preko patenata, žigova, industrijskog dizajna, pa sve do oznaka geografskog porekla, topografija poluprovodničkih proizvoda i poslovne tajne. Zašto je poštovanje intelektualne svojine važno za nas i zašto je važno za naše pristupanje Evropskoj uniji?

Intelektualna svojina je civilizacijska tekovina koja je nastala kao rezultat spoznaje da kreativni ljudi – pisci, kompozitori, slikari, pronalazači, dizajneri i svi drugi koji se bave stvaralačkim radom - moraju da budu nagrađeni za taj rad. Rezultati tog rada štite se normama intelektualne svojine.

Danas se intelektualna svojina razvila u široku i veoma kompleksnu oblast prava na kojoj počivaju čitave industrije. Evropska patentna organizacija i Zavod za intelektualnu svojinu Evropske unije zajednički su uradili studiju sa ciljem da pokažu koliko je intelektualna svojina važna za Evropsku uniju. Neka od najvažnijih saznanja su da industrija zasnovana na intelektualnoj svojini (na autorskom pravu, žigovima, patentima, industrijskom dizajnu itd) danas stvara 27,8% radnih mesta u Evropskoj uniji, odnosno, u toj industriji danas radi oko 60 miliona stanovnika Evropske unije. Pored toga, u industrijama koje su direktno zavisne od tih industrija (na primer industrije audio i video uređaja koji služe za reprodukovanje autorskih dela) zapošljavaju još 22.2 miliona radnika, i to je ukupno 82.2 miliona ljudi zaposlenih u industrijama koje se zasnivaju na intelektualnoj svojini. U periodu od 2011-2013. godine, spomenute industrije stvorile su ukupno 42% ukupnog bruto domaćeg proizvoda Evropske unije odnosno 5.7 triliona evra. Uspešnost opisanih industrija moguća je samo uz dosledno poštovanje intelektualne svojine i uz doslednu i odlučnu borbu protiv krivotvorenja i piraterije. Zato je Evropi važno da svaka zemlja kandidat poštuje načela zaštite intelektualne svojine, da svoje propise usaglasi sa evropskim direktivama u ovoj oblasti i da se efikasno bori protiv njenog kršenja. To su i dva glavna stuba naše pregovaračke pozicije za poglavlje 7. No da se iz ovoga ne bi izveo pogrešan zaključak da mi poštujemo prava intelektualne svojine samo zbog Evropske unije, reći ću da je u postupku pregovora sa Unijom za nas u svemu ipak primaran interes naše zemlje i naših kreativnih ljudi. Usaglašavanje našeg nacionalnog zakonodavstva sa evropskim nije puko prepisivanje evropskih direktiva već često ostavlja i prostor za prilagođavanje tih vrednosti našim prilikama i našim potrebama. Intelektualna svojina je jako dinamična oblast koja se brzo menja zbog razvoja digitalnih tehnologija i novih oblika iskorišćavanja autorskih dela. Važno je da naša zemlja u tom pogledu drži korak sa svetom. To je dobrim delom razlog zašto menjamo naše zakone u ovoj oblasti.

Srbija je, zajedno sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu, uradila studiju pod nazivom “Doprinos delatnosti zasnovanih na autorskom pravu privredi Srbije” koja pokazuje da u Srbiji, kao i u svim drugim zemljama, postoje čitavi privredni sektori koji počivaju na iskorišćavanju autorskih dela i predmeta srodnih prava. Ukupno učešće svih kreativnih industrija u stvaranju bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije je 4.61%. Kreativne industrije stvaraju više bruto domaćeg proizvoda nego rudarstvo ili usluge smeštaja i ishrane, i približno jednako kao finansijske delatnosti, osiguranje ili snabdevanje električnom energijom. U ukupnoj zaposlenosti u Republici Srbiji, kreativne industrije učestvuju sa 4%. Ukupno, u kreativnim industrijama u Republici Srbiji radi 90,503 radnika. Daleko najveći broj, 25.584 radnika, zaposlen je u štampi i izdavačkim delatnostima, a na drugom mestu su proizvodnja softvera i baza podataka, gde radi 5.868 zaposlenih radnika. Kreativni potencijal naših ljudi počinje da privlači pažnju i velikih “igrača” na tržištu softvera. U studiji pod nazivom “Kulturna vremena – prva globalna mapa kulturnih i kreativnih industrija” koju je 2015. godine objavio EY, rečeno je pored ostalog i sledeće: “Da bi zadržali svoju vodeću ulogu, veliki evropski igrači u sferi kulturnih industrija moraju da se udruže sa narastajućim kreativnim industrijama u drugim delovima Evrope. Sve značajnije industrije proizvodnje video igara u Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, TV i muzika u Turskoj i film u Rusiji nude mogućnost da Evropa poveća svoj uticaj na globalnom planu kada je reč o kulturnim industrijama”.

Ova 2017. godina, morala bi da bude godina kada ćemo doneti novi Zakon o autorskom i srodnim pravima koji će poboljšati položaj određenih kategorija autora i nosilaca srodnih prava. Glumcima će, primera radi, biti priznata neka prava koja do trenutno nisu priznata u našem nacionalnom zakonu. Produžiće se rokovi zaštite za proizvođače fonograma i interpretatore, stvorićemo bolje uslove za rad naših organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava i bolje uslove za nadzor nad njihovim radom. Donećemo i novi zakon o patentima i novi zakon o žigovima koji će u potpunosti biti usaglašeni sa evropskim načelima. Svi ti zakoni već su napisani i spremni za usvajanje od strane nadležnih organa u Srbiji. Ali pre svega, unapredićemo zakonodavni okvir za zaštitu prava intelektualne svojine pred sudovima i tužilaštvima i ojačati naše kapacitete u toj oblasti. To pre svega podrazumeva obrazovanje naših kadrova za ovu kompleksnu oblast (sudija, tužilaca, inspektora, zaposlenih u carini i MUP-u itd) i jačanje naših tehničkih kapaciteta (razvoj novih baza podataka, softvera, bolja komunikacija među organima nadležnim za sprovođenje prava intelektualne svojine itd). U martu 2016. godine Vlada Republike Srbije potpisala je Rimsku deklaraciju za jačanje borbe protiv krivotovorenja i pridružila se Mreži komiteta za borbu protiv krivotvorenja zemalja evromediteranske regije. Ta saradnja treba da omogući brzu razmenu podataka o krivotvorenim prozvodima, mestu njihove proizvodnje, kanalima distribucije i glavnim mestima njihove prodaje. Prošla godina bila je veoma uspešna kada je reč o borbi protiv krivotvorenja i piraterije. Inspektori tržišne inspekcije povukli su iz prometa 482,460 krivotvorenih artikala što je skoro četiri puta više nego što je uklonjeno u 2015. godini (125,927) i u 2013. godini (127.143). Najviše je bilo kozmetičkih proizvoda, alata i materijala za korišćenje u građevinarstvu. Carina je takođe radila efikasno pa je sprečila ulazak velike količine krivotvorenih artikala u Srbiju: 351.994 i uništila veliku količinu krivotvorene robe ( po jed. mere ): 519.691. Najviše je zadržano lekova i drugih medicinskih proizvoda, odevnih predmeta, materijala za pakovanje robe i igračaka.

Poreska uprava u sastavu Ministarstva finansija koja je nadležna za kontrolu legalnosti softvera je takođe imala jako dobre rezultate. U prvih devet meseci 2016. godine Poreska uprava je pregledala 25.386 kompjutera (uključujući tu i 3000 servera) i utvrdila da 39% poreskih obveznika (193) koriste legalan softver, a 61% nelegalan. Nakon obavljene kontrole, 82% korisnika koji su koristili legalan softver pribeglo je kupovini legalnog softvera. Zahvaljujući radu Poreske uprave stopa piraterije u oblasti softvera u Srbiji je u periodu 2011-2015. godine smanjena je za 7%.

Srbija ima potencijal da stane u red zemalja Evropske unije kada je reč o zaštiti intelektualne svojine. Paralelno sa jačanjem naših institucija i donošenjem novih zakona, treba izgrađivati i svest ljudi o značaju intelektualne svojine. Kršenje intelektualne svojine nije “zločin bez posledica” kako se to, na žalost, često govori. Krivotvorenje i piraterija guše ekonomiju svake zemlje, narušavaju njen imidž, dovode do gubitka radnih mesta i srozavanja životnog standarda. Narod koji je dao takve velikane kao što su Vuk Karadžić, Ivo Andrić, Nikola Tesla, Mihailo Pupin ili Milutin Milanković, ne sme da se odnosi nipodaštavajuće prema kreativnim ljudima i njihovom delu. Ima jedna duhovita priča koju je autor ovih redova čuo na jednom stručnom skupu pre nekoliko godina, koja baš o tome govori. Jedan mladi čovek, ljut što ga autorsko pravo sprečava da na svoj iPod kopira tuđu muziku, otvorio je blog na kojem je pozivao ljude da krše autorska prava objašnjavajući da je to zlo koje služi velikim, bogatim korporacijama. Bio je pametan i elokventan taj mladi čovek pa je stekao i mnogo pristalica. Onda se jedan novinar dosetio da od njegovih reči sačini članak i da ga potpiše svojim imenom. Kada je to video, mladi čovek je pozvao advokata da zaštiti njegova autorska prava.

Autor je vd direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije

Tekst je objavljen u listu Politika