15.09.2016.

Predstavljen šesti broj Kvartalnog Medijametra

Vesti

Predstavljen šesti broj Kvartalnog Medijametra

Raznovrstnost gledišta, argumenata, i zaključaka u štampanim medijima potvrda je da postoji sloboda u javnom polju, odnosno sloboda mišljenja i izražavanja, zaključak je analize štampanih medija u Srbiji “Kvartalni medijametar 6”.

Istraživanje Instituta za javnu politiku u saradnji sa Medijskom dokumentacijom Ebart, a koje je sprovedeno na 2.106 tekstova sa naslovnica dnevnih novina i nedeljnika objavljenih od aprila do juna ove godine, pokazalo je da mediji imaju čvrstu uređivačku politiku, odnosno da se teme i akteri konstantno predstavljaju na isti način i u istom vrednosnom kontekstu.

Tako je u Politici, Večernjim novostima, Blicu, Danasu, Kuriru, Alo, Informeru najveći broj tekstova na naslovnicama govorio o premijeru Srbije Aleksandru Vučiću (674 teksta), ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću (247) i predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću (194).

O njima je napisano i najviše negativnih tekstova političkih aktera iz vlasti - o Dačiću (35 tekstova), Vučiću (25) i Nikoliću (19).

Kada je reč o političarima opozicije, najviše su bili zastupljeni Bojan Pajtić (197 tekstova), Vojislav Šešelj (178) i Boris Tadić (127), o kojima je najviše negativnih tekstova napisano o Pajtiću (59), Saši Raduloviću (19) i Šešelju i Čedomiru Jovanoviću (po 17 tekstova).

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković, koji je radio diskursivnu analizu u nedeljnicima NIN, Vreme, Novi magazin, Nedeljnik i Pečat, konstatovao da su nedeljnici kritički prema vlasti - NIN i Vreme radikalno kritični, Novi magazin i Nedeljnik umerno, dok je Pečat kritičan prema evropskoj politici vlasti.

Kako je istakao, radikalno kritični nedeljnici premijera Vučića prikazuju u negativnom moralnom i političkom vrednosnom kontekstu.

“Vučić je prikazan kao autoritarni lider koji urušava demokratske institucije, krši slobodu i prava, uvodi medijsku diktaturu, a vlast koju vodi je nekompetentna, nema rezultate i koruptivna je”, rekao je Stanković.

On je dodao i da je slučaj rušenja objekata u Savamali polarizovao medijsku scenu, da su oni koji su kritički nastrojeni prema vlasti, isticali da se na tom slučaju pokazuje nepostojanje pravne države.

Stanković je u tekstovima konstatovao i pojavu brendiranja vlasti fantomkom, koje su korišćene u rušenju u Savamali, kao pokazatelj da je vlast netransparentna i nasilna.

Predstavljajući rezultate istraživanja medijska analitičarka Danica Laban istakla je da većina tekstova nije izbalansirana, odnosno da su zasnovani na stavu jednog sagovornika ili više njih koji zastupaju isti stav.

Kako je rekao urednik izdanja Velimir Ćurgus Kazimir, očekivalo se da će izveštavanje o izborima, koji su se u navedenom periodu odvijali u Srbiji, “pokriti sve pore društvenog života”, ali je ipak potpuno jednak uticaj imalo i pisanje o ubistvu pevačice Jelene Marjanović.

“To je značajan pokazatelj društveno-političke situacije u Srbiji, odnosno kako mediji stiču svoj uticaj, popularnost i masovnost”, rekao je Ćurgus Kazimir.

Kako je obasnio istraživanje je pokazalo da se to stiče preko tema koje su, ne samo senzacionalističke, već su isuviše tragične i lične, a u pitanje je doveden i profesionalizam novinara.

“Te teme se koriste na način da se zapitamo gde su nestali odmerenost, čuvanje privatnosti i ljudske intime, gde je proveravanje izvora i tačnosti onoga što se piše”, zaključio je Ćurguz Kazimir.

Medijametar je istraživački naučno-stručni projekat koji analizama vrednosnih stavova i analizama diskursa prati štampane medije u Srbiji. Namenjen je unapređenju profesionalnih i etičkih standarda medijskog izveštavanja i analiza. Metodologija istraživanja sačinjena je u skladu sa najvišim naučnim standardima od strane tima sa dugogodišnjim iskustvom u ovoj oblasti. Kvartalni Medijametar izlazi četiri puta godišnje. Do sada je izdato pet brojeva, koja obuhvataju period od januara 2015. do juna 2016. godine. Sva izdanja Medijametra dostupna su u elektronskoj formi na internet stranici www.medijametar.rs

Izvor: Tanjug