Panel diskusija u organizaciji Privredne komore Srbije i Instituta za javnu politiku pod nazivom "Zaštita autorskog i srodnih prava - SAVREMENI ZAKON KAO PODSTICAJ KREATIVNOJ INDUSTRIJI"održana je danas u Privrednoj komori Srbije.
Uvodničar i moderator bio je generalni sekretar Unije diskografa Srbije Rodoljub Stojanović, a panelisti predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, pomoćnik Ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Branko Bugarski, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Vladimir Marić, direktor Organizacije muzičkih autora Srbije SOKOJ Aleksandar Kovačević, član upravnog odbora Organizacije proizvođača fonograma Srbije OFPS Slobodan Nešović, član pravnog tima Asocijacije nezaviznih elektronskih medija ANEM Miloš Stojković i bibliotekar savetnik u Narodnoj biblioteci Srbije dr Dragana Milunović.
Stepen zaštite intelektualne svojine u Srbiji smanjen je dosadašnjim neadekvatnim menjanjem propisa zbog čega je neophodno što pre izmeniti Zakon o autorskom i srodnim pravima, složili su se učesnici skupa. Oni su imali i zamerku na činjenicu da je javna rasprava o tom zakonu održana još pre dve godine, u decembru 2013. godine, a taj propis još nije usvojen.
Predsednik PKS Marko Čadež istakao je da bi se donošenjem izmenjenog zakona, koji je u proceduri, otklonile primedbe Evropske komisije, koje su, dodao je, ujedno i primedbe domaće struke na sada važeća rešenja.
"EK je upozorila da poslednje izmene Zakona o autorskom i srodnim pravima iz 2012. nisu u skladu sa zakonodavstvom EU i međunarodnim konvencijama", kazao je Čadež.
Po oceni EK, tadašnje izmene donele su smanjenje stepena zaštite intelektualnog kapitala, značajno su ograničile prava autora, dovele su do diskriminacije privrednih subjekata i ugrozile načelo jednakog pravnog položaja na tržištu, naveo je Čadež.
"Stav struke je da bi zadržavanje takvih rešenja ugrozilo proces evrointegracija i onemogućilo članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji", upozorio je Čadež.
On je kazao da posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti intelektualne svojine i borbi protiv piraterije, ukazavši da je sve veći značaj i uticaj industrija zasnovanih na autorskom i srodnim pravima na privrednu sliku Srbije, a njihovo učešće u bruto-domaćem proizvodu (BDP) i izvozu je sve značajnije.
"Učešće ključnih industrija zasnovanih na autorskom i srodnim pravima u BDP, po najnovijim podacima, premašilo je tri odsto", ukazao je Čadež.
Direktor Organizacije muzičkih autora Srbije (SOKOJ) Aleksandar Kovačević kazao je da su izmenama zakona iz 2012. uvedene dve "potpuno neverovatne stvari" - ograničenje u maksimalnoj naknadi koja se plaća organizacijama i izuzimanje nekih kategorija od obaveza plaćanja autorskih naknada. Kovačević je ocenio da je promašen cilj zaštite socijalno ugroženih kategorija, jer su sada na primer, plaćanja naknada oslobođeni saloni lepote kao zanatske radnje, što je direktno kršenje načela jednakosti privrednih subjekata na tržištu.
Član Upravnog odbora Organizacije prizvođača fonograma Srbije (OFPS) Slobodan Nešović istakao je da investitori u kreativnu industriju moraju biti zaštićeni kao bilo koji drugi investitori koji dolaze u Srbiju. On je rekao da ta grana ne zahteva da se ulažu milijarde, ali stvara privredni rast i zapošljava ljude i dodao da je Srbija kao kreativna sila u regionu resurs koji nije dovoljno iskorišćen.
Član pravnog tima Asocijacije nezaviznih elektronskih medija ANEM advokat Miloš Stojković govorio jeo iskustvima iz pregovora između nosioca prava i korisnika, o primerima pozitivne prakse, ali i o problemima koje prouzrokuje postojeći pravni okvir. Stojković je istakao da je napornim radom i uz profesionalnost svih učesnika u procesu, uspešno napravljen balans između zaštite autorskog prava sa jedne strane i zaštite medijskih sloboda i javnog interesa sa druge strane.
Bibliotekar savetnik u Narodnoj biblioteci Srbije dr Dragana Milunović osvrnula se na poznavanje i primenu propisa u oblasti intelektualne svojine u bibliotekama u Srbiji, na dostupnost stvaralaštva i upotrebu otvorenih standarda u nauci, obrazovanju i kulturi, kao i na zalaganje Narodne biblioteke Srbije za otvorenu nauku. Ona je istakla da Narodna biblioteka Srbije poseduje veoma bogatu arhivu knjiga u digitalnom obliku i da je u toku pronalaženje načina da se ona učini dostupnom javnosti, ujedno poštujući autorsko pravo stvaralaca tih dela.
Pomoćnik Ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Branko Bugarski rekao je da samo ekonomija zasnovana na znanju i inovacijama može da bude konkurentna na svetskom tržištu.
“Da bismo dali podsticaj inovatorima i kreativnoj industriji u celini, moramo biti sigurni da su prava svih učesnika u procesu zaštićena. Moderan zakon o zaštiti autorskog i srodnih prava je neophodan i država čini napore na tom planu”, dodao je Bugarski.
Pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Vladimir Marić istakao je da se nacrtom novog Zakona o autorskom i srodnim pravima, koji je u proceduri, otklanjaju nedostaci nastali prethodnim izmenama propisa. Time će naš pravni okvir biti značajno približen zakonodavstvu Evropske unije, biće moguća bolja zaštita intelektualnog kapitala, što će dati podsticaj domaćoj kreativnoj industriji. Marić je dodao da je doprinos industrija zasnovanih na autorskim i srodnim pravima privredi Srbije veoma značajan, da je njihovo učešće u BDP 3,1 % dok je, poređenja radi, doprinos sektora finansijskih usluga 3,2% a sektora proizvodnje električne energije 3,3 % BDP Sbije.
“Delatnosti zasnovane na autorskom i srodnim pravima učestvuju u zaposlenosti Republike Srbije sa 2,6% i zapošljavaju oko 58.000 radnika. Ove industrije imaju veću produktivnost i bolje su podnele ekonomsku krizu u odnosu na ostatak srpske privrede”, rekao je Marić.
Budući da je za razvoj kreativne industrije od presudnog značaja da autori mogu da naplate ekonomsku vrednost svojih dela, na skupu je istaknut značaj odlučne borbe protiv piraterije. Imajući u vidu činjenicu da su države koje se najuspešnije bore protiv piraterije upravo države sa najuspešnijim ekonomijama, Privredna komora Srbije i Institut za javnu politiku podstiču javni dijalog u vezi sa piraterijom i upozoravaju da je za ekonomsku održivost kreativne industrije neophodno aktivno učešće države kroz saradnju privrednih subjekata, Tužilaštva za visoko-tehnološki kriminal i specijalne jedinica MUP-a Srbije za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala.
