Danas je u Medija centru održana konferencija za štampu na kojoj je predstavljen peti broj publikacije “Kvartalni Medijametar – Analiza štampanih medija u Srbiji”.
Nedostatak statističkih podataka i činjenica o štampanim medijima u Srbiji, doveo je do konstantnog improvizovanja kada se govori o stanju medija, medijskim slobodama i uređivačkoj politici. Budući da u Srbiji nisu postojali nikakvi statistički podaci o medijskom izveštavanju koji se mogu koristiti u analizi medija, Institut za javnu politiku u saradnji sa Medijskim arhivom Ebart i stručnjacima koji prate ovu oblast, početkom 2015. pokrenuo je projekat “Kvartalni Medijametar, analiza štampanih medija u Srbiji.”
Medijametar je istraživački naučno-stručni projekat koji analizama vrednosnih stavova i analizama diskursa prati štampane medije u Srbiji. Namenjen je unapređenju profesionalnih i etičkih standarda medijskog izveštavanja i analiza. Metodologija istraživanja sačinjena je u skladu sa najvišim naučnim standardima od strane tima sa dugogodišnjim iskustvom u ovoj oblasti.
Peti broj Kvartalnog Medijametra, koji obuhvata period januar – mart 2016, predstavljen je danas u Medija centru. I u ovom broju obrađeni su tekstovi sa naslovnih strana dnevnih novina Politika, Večernje novosti, Blic, Danas, Kurir, Alo! i Informer. U diskurzivnoj analizi obuhvaćeni su i nedeljnici Vreme, NIN, Novi Magazin, Nedeljnik, Newsweek i Pečat.
Na konferenciji za štampu predstavljen je metod, uzorak i rezultati istraživanja za prvi kvartal 2016. godine. Uzorak čine 1.924 teksta sa naslovnica dnevnih novina. Rezultati istraživanja dati su u 128 tabela koje prikazuju distribuciju tema i aktera tekstova, njihov vrednosni kontekst i učestalost pojavljivanja.
Urednik izdanja Velimir Ćurgus Kazimir naglasio je da je u prvom kvartalu 2016. godine došlo do sužavanja tema, odnosno marginalizovanja svih drugih tema osim izbora, koji su, zajedno sa temama iz politike, dali obeležje štampanim medijima u Srbiji u period januar – mart 2016.
Isidora Jarić, metodološkinja istraživanja, istakla je kontinuitet primene dva istraživačka metoda koji obuhvataju analizu sadržaja i diskurzivnu analizu. Jarić je navela da ukupan broj analiziranih tekstova u svih sedam medija koji su ušli u uzorak iznosi 1.924, što predstavlja blagi pad u odnosu na 2.177 tekstova koji su objavljeni u prethodnom tromesečju.
Danica Laban, metodološkinja istraživanja, rekla je da je u sedam dnevnih novina iz uzorka izveštaj najzastupljenija forma, koja čini 1.218 ili 63% od 1.924 obrađena teksta, za kojima slede članak i intervju, dok su vesti najmanje zastupljene sa manje od 6% učešća. Jedna od odlika prvog kvartala 2016. godine je značajno povećanje broja vrednosno neutralnih izveštaja u odnosu na poslednje tromesečje 2015. Kada se sagleda vrednosni kontekst u odnosu na sve teme, oko 68% tekstova u svim medijima je neutralno; taj procenat je najveći u Večernjim novostima – 84%, dok je najniži u Kuriru i Politici – po 69%. Međutim, postoji određene teme koji pojedini mediji uvek tretiraju u negativnom konteksta. Najbolji primer za to predstavljaju Večernje novosti, koje temu odnosa sa EU predstavljaju negativno u 71.43% tekstova, što je trend koji je konstantan kroz svih pet razmatranih kvartala.
Procenat balansiranosti tekstova ostao je na nivou perioda oktobar – decembar 2015, odnosno pretežno nebalansiran. Balans je prisutan u samo 29% objavljenih tekstova i taj procenat se kreće od samo 7.11% u Informeru do 40.5% u Blicu.
Na naslovnim stranama medija iz uzorka uočava se povećanje učešća političkih aktera, što je donekle rezultat redukovanja tematskih interesovanja. To je posebno vidljivo u uvećanju broja aktera iz opozicije (1.428 u odnosu na 762 prošlom kvartalu), dok je aktera pozicije više za oko 51%. Ukoliko se uporede rezultati sa nalazima iz prethodnog kvartala, uočava se i gotovo tri puta više kolektivnih aktera/stranaka koje participiraju u vlasti (167 u četvrtom tromesečju 2015, naspram 431 u periodu januar – mart 2016), kao i opozicionih partija (181 naspram 576).
I u prvom kvartalu 2016. najveći broj tekstova na naslovnicama ima Aleksandar Vučić (661), dok za njim slede Tomislav Nikolić (232) i Ivica Dačić (225).Najviše tekstova o Vučiću bilo je u listu Danas (140), a najmanje tekstova u listu Alo! (64). Kuriozitet predstavlja činjenica da 37% svih tekstova o Vladi Republike Srbije ima za aktera Aleksandra Vučića, dok je uočeno i povećanje broja negativnih tekstova o Aleksandru Vučiću, od skoro 40% više u odnosu na prošli kvartal.
Od ministara u Vladi RS u ovom kvartalu najviše negativnih tekstova je napisano o Ivici Dačiću (28).Za njim slede Nebojša Stefanović (15)i Zorana Mihajlović (11).Najbolje predstavljen ministar je Rasim Ljajić sa100%neutralnih tekstova.
Od opozicionih lidera najviše su zastupljeni Boris Tadić (188), Bojan Pajtić (184)i Vojislav Šešelj (143).Najveći procenat negativnih tekstova ima Bojan Pajtić (27.17%), slede Sanda Rašković Ivić (18.42%)i Čedomir Jovanović (15.15%).Najveći procenat neutralnih tekstova zabeležen je kod Borisa Tadića (88.30%).
Od inostranih aktera najviše tekstova ima Vladimir Putin (111), skoro dvostruko više od Angele Merkel (61) i skoro 3 puta više od Baraka Obame (44). O Rusiji/odnosu prema Rusiji (55) napisano je dva puta više tekstova nego o EU/politici Evropske unije (28). Kuriozitet predstavlja činjenica da je o predstavnicima EU institucijanapisano je svega172 teksta,a opredstavnicima SPC i drugih verskih zajednica ukupno 280 tekstova. Primetan je nedostatak interesovanja medija za ekonomiju, koja je prisutna u samo 1.98%tekstovana naslovnicama. Najveći procenat negativnih tekstova o regionu ponovo imaju “hrvatske vlasti” (64.71%).
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković je istakao da u štampanim medijima postoji raznovrsnost gledišta, argumenata i zaključaka. Pluralizam stavova je potvrda da postoji sloboda u javnom polju, sloboda mišljenja i izražavanja. Stanković je dalje naglasio da postoji oštra podela u štampanim medijima, a pogotovu nedeljnicima. Oni se dele na proevropske i snažno kritične prema vlasti (Vreme i NIN), na proevropske i delimično kritične prema vlasti (Nedeljnik i Novi magazin), i umereno kritične prema vlasti, ali sa proruskom orijentacijom (Pečat). Odlika nedeljnika u ovom kvartalu predstavlja izraziti primat kritičkog pisanja prema politici aktuelne vlasti u odnosu na bilo koji oblik njenog opravdanja ili afirmacije. Stanković je podvukao da se u kritičkom promatranju vlasti ne ispituje primarno politika, već njen centralni protagonista. To se postiže formulisanjem ključnog pitanja „Da li ste za ili protiv Vučića?“
Izuzimajući Pečat, u svim nedeljnicima postoji značajno retoričko i semantičko preklapanje između stavova novinara i sagovornika u intervjuima i stavova opozicionih partija. Opozicija, pre svega evro-reformska, ima izrazito negativnu konotaciju u vrednosno-političkom smislu, u kolumnama u dnevnim novinama Informer i nedeljniku Pečat: kritika opozicije je personifikovana, oštra, politički provokativna i često ispod granica konvencionalne pristojnosti u javnoj komunikaciji, dodao je Stanković.
Kvartalni Medijametar izlazi četiri puta godišnje. Do sada su izdata četiri broja, koja obuhvataju period od januara do decembra 2015. godine. Sva izdanja Medijametra dostupna su u elektronskoj formi na internet stranici www.medijametar.rs
